Otkrijte svu lepotu i čari bezvremenih građevina

Dvorci Bavarske obuhvataju i zamkove u Švabiji i Frankoniji, istorijskim regijama koje danas pripadaju ovoj saveznoj pokrajini Nemačke. Arhitektonska dela, ponekad monumentalna i strogih linija, poput onih u Koburgu i Bambergu, poznata su pre svega kao „bajkovite tvrđave“ koje je izgradio Ludvig II, napaćeni i genijalni kralj Bavarske iz druge polovine XIX veka. Raskošne palate i neosvojive tvrđave, dakle, koegzistiraju u pejzažu gde bavarski Alpi, šume i Dunav zadržavaju idiličnu čaroliju netaknute prirode na pragu modernih industrijskih gradova.

Ovo izdanje vodi nas na putovanje od severa prema jugu, od zidina gradića Finale Ligure pa sve do vizantijskog svetionika na Arđentariju, kroz zbijena sela na vrhovima brežuljaka Ligurije, pa do toplog toskanskog pejzaža. Tu, iz Livorna na Tirenskom moru, ide se dalje do zidina grada Luke i Firence, postavljenih u savršen krug, sa čuvenim vilama Medičijevih i impozantnim zamkovima u centru. Putovanje zatim vodi na jug do autentičnih mesta: San Điminjana, grada koji odiše srednjovekovnim duhom, i Voltere, prepune priča o Etrurcima. U Sijeni, koja je dugo ratovala sa Firencom, iz lavirinta uskih uličica izranja Gradska kuća koja gleda načuveni trg. Nakon toga, krug se zatvara, jer put opet vodi do mora i grada Porto Erkolea, utvrđenog uporišta koje je nekada bilo pod vlašću Etruraca i Vizantinaca, a kasnije pripalo Sijeni i Španiji.

Centralna Francuska krije iznenađujuću vizitkartu transalpske zemlje: dolinu Loare, koja, uz povremena proširenja duž toka, obuhvata ogromnu teritoriju ulepšanu brojnim plemićkim rezidencijama. Šambor, Šenonso i Lanže predstavljaju raskošne primere rezidencijalne, a ne vojne arhitekture. Nastali kao zamkovi za odbranu stanara plemenitog porekla, građevine koje su obeležje ove regije danas se smatraju blistavim primerima kreativnog i revolucionarnog ukusa.

Španija je pozornica paralelnih arhitektonskih stilova, koji ponekad koegzistiraju, samo delimično se preklapajući. Sveprožimajuće prisustvo Arapa ostavilo je na Pirinejskom poluostrvu dragulje bez premca; ranosrednjovekovne tvrđave i renesansne građevine, ali i zdanja koja se diče lepršavim baroknim ukrasima. Od Andaluzije, preko Sevilje, Kordobe i Haena, put nas vodi zaobilaznicom do Balearskih ostrva, a zatim se vraća u unutrašnjost Španije, do Madrida, prolazeći kroz Kastilju La Manču i, krećući se na zapad, nakon obilaska veličanstvenih palata prestonice, završava se u Ekstremaduri.

Nastale su u praistoriji, pod uticajima raznih naroda, od antike sve do petnaestog veka, kada doživljavaju procvat. Svim tvrđavama u ovom izdanju jedno je zajedničko: istorija isprepletana s legendama. Beogradska i Zemunska tvrđava, zagledane jedna u drugu preko voda, poprišta mnogih bojeva, obavijene su velom misterije. Petrovaradin, najočuvanija tvrđava Severa, i dalje privlači svojim tajnama. Vršačka kula, poslednje uporište srpske države, čuva lepi mali grad, bogat zbivanjima, a Žrnov,  „srpski Avalon“, mesto je gde istorija prelazi u legendu.    

Ovo izdanje vodi nas na izvanredno putovanje i otkriva nam spomenike, kako one izdvojene od gradova, tako i one ukomponovane u gradski pejzaž, oživljavajući značajne trenutke jedneEvrope koja nam nije daleka, ni u geografskom ni u hronološkom smislu. Istorija Austrije, utkana u našu prošlost, prikazuje nam slike slave i raskoši moći u podnožju alpskih prevoja, oličene u carskim i plemićkim rezidencijama i neosvojivim tvrđavama koje datiraju još iz srednjeg veka. Putovanje nas vodi od Šenbruna do Kufštajna, od dvoraca Ajzenštata do tvrđave Salcburga: to su prizori koji ostavljaju bez daha.

Ovaj broj posvećen je oblasti središnje i severne Francuske, sa Parizom kao suverenim vladarom,  svakako protagonistom dešavanja u istoriji i umetnosti i katalizatorom svetske slave tokom već dva milenijuma. Iz ovog mesta, od istoka prema zapadu, isijavaju zraci nalik sjajnoj zvezdi, i nameću kružni tok putovanja koje je opisano. Reči i slike ilustruju kraljevske dvorce, aristokratske palate i srednjovekovne gradove, i ovu putopisnu avanturu pretvaraju u pravo otkriće u kome se radost istraživanja sjedinjuje s čarima pejzaža – bilo da je raskošne vrtove oblikovala priroda ili ljudska ruka – i arhitektonskim remek-delima koja su, u oblasti Pariza i Ilde Fransa, retko dodirnuta senkom rata.

Već prve dve oblasti kojima se otvara „Putovanje kroz Italiju“ predstavljaju uzorne arhitektonske modele primenjene pri gradnji zamkova na Apeninskom poluostrvu ‒ gradnju za rat i gradnju za mir ‒ koje prelaze od odbrane teritorije do veličanja porodičnog imena. U tomu koji je pred nama videćemo nezamisliva umetnička nadahnuća ‒ od salona ukrašenih freskoslikarskom tehnikom do skulptura u vrtovima ‒ koja su ravnomerno propraćena koliko zveckanjem oružja toliko i političkim kompromisima. Putovanje počinje od Doline Aoste, pa se nastavlja ka severu,ka Pijemontu, silazeći naposletku i do zamkova u Kuneu, prema granici sa Francuskom.

U ovom tomu čitalac će otkriti pejzaže najpribližnije predstavi zamaka iz bajki: zaleđena jezerca u kojima se oslikavaju naizgled neprobojne kule; prostranstva vresa iz kojih se izdižu zidovi koji prkose vremenu; očaravajući zamkovi, potamneli od vremena mada divno očuvani, kao da lebde iznad neprobojne, guste magle; šarmantne ruševine na kojima bi se mogla odigrati neka Šekspirova tragedija. Sve je to severna Škotska. Ovo „putovanje“ počinje od Invernesa, najpoznatijeg mesta, i sasvim prirodno kreće ka južnijim grofovijama.

Prema rečima uvaženog slaviste, Anđela Marije Ripelina, Sankt Peterburg je grad pesnika Aleksandra Bloka, uronjenog u maglu i blesak ledenog svetla, u močvarnoj atmosferi „kapljica, koje brišu konture ljudi“. Putovanje, kojim nas vode stranice ovog toma upravo se kreće oko ovog grada i oslanja se na dva centralna lika: cara Petra Velikog i caricu Katarinu, caricu svih Rusija. Oni afirmišu neoklasični stil, koji dominira arhitekturom, dok se sve ostalo što nude građevine izvan glavnog grada potvrđuje kroz izraze strožeg oblika: tu je moskovski Kremlj, kao i tvrđave  neophodne za odbranu stanovništva, često pogođenog ratovima sa skoro svih strateški važnih strana. Zato će prizori biti istovremeno raznoliki i neobični: spajajući forme koje su nam prepoznatljive sa osobenostima drugačijeg sveta, ali suštinski ne tako udaljenog.